U Brisbane Digital doo, našim partnerima pružamo vrhunska SEO rešenja koja će pogurati njihovu vidljivost na sam vrh svih pretraga. Mi smo tim vođen okvirom prakse koji je zasnovan na dokazima i koji pomaže preduzećima da dovedu svoj SEO potencijal do najviše tačke. Pouzdani smo partner za isporuku usluga mnogim organizacijama još od 2009. godine.
Danas imamo tu čast i zadovoljstvo da izjavimo da nas je Clutch prepoznao kao vodećeg pružaoca B2B usluga u Srbiji. Prema Clutch platformi, mi smo među top SEO kompanijama u regionu za ovu godinu!
Ako niste znali, Clutch je resurs za istraživanje tržišta koji pruža raznim preduzećima informacije koje su im potrebne o pružaocima usluga putem prikupljenih povratnih informacija. Clutch-ev sistem pregleda se vrti oko organske prirode mišljenja klijenata o dobavljačima usluga registrovanih na platformi.
“Clutch je koristan marketinški alat, prvenstveno zato što zauzima istaknuta mesta u rezultatima Google pretrage. Istovremeno, njihov algoritam za rangiranje je veoma složen i ne može tako lako da se “optimizuje”. Imajući to na umu, priznanje kao Clutch lider nama u Brisbane Digital firmi mnogo znači.”
“Uvideli smo brz porast u našim rangiranjima na pretraživaču kao i boljitak u korisničkom iskustvu na našem sajtu.
Fokusiraju se na tehničku stranu SEO-a zajedno sa detaljnom i dubokom analizom i konkretnim rešenjima za poboljšanje, i njihovi zaposleni imaju odlično znanje.”
Paul J. Shrater, ko-osnivač, Minimus.biz
Paul, hvala ti što si podelio pozitivna iskustva sa našim timom tokom našeg partnerstva. Kako biste više saznali o našim uslugama, pročitajte celu recenziju na našem profilu!
Za upit o našim SEO uslugama, molimo vas kontaktirajte nas i recite nam šta vam je potrebno.
U SEO svetu danas postoji mnogo načina da se poslovi, delatnosti i kompanije rangiraju na Gugl pretraživaču. Kako je Gugl algoritam za rangiranje baziran na linkovima (PageRank algoritam) i pored svih unapređenja (Pingvin algoritam), linkovi i dalje igraju vrlo bitnu ulogu u mnogim SEO kampanjama. U toku link bilding kapanje, mnogi faktori se uzimaju u obzir pri odabiru sajta, uključujući metrike na Ahrefsu, broj poseta koje sajt ima, organske ključne reči, sam izgled sajta i mnoge druge stvari. Takođe, deo standardne procedure je i provera IP adrese, odnosno unikatnost njenog C bloka.
IP adresa određenog sajta nam govori dosta o njemu. Ali jedna od najbitnijih stvari kada gledamo IP adrese sajtova je to što one mogu da nam kažu da li ti sajtovi pripadaju mreži drugih sajtova, odnosno da li su PBN (Private Blog Network). PBN sajtovi mogu da predstave veliki problem u link bilding kampanjama, jer je opšte poznato da Gugl strogo gleda na te sajtove i nisu poželjni za stvaranje baze beklinkova zarad brzog rangiranja.
Recimo da ste pronašli odlične sajtove na koje želite da postavite svoj link. Gledajući njihove metrike, posete i organsku pretragu i ključne reči, ti sajtovi izgledaju savršeno i vrlo kvalitetno. Ali onda odlučite da proverite njihove IP adrese i saznate da su one identične ili postoji nekoliko duplikata. Ovo vam može izlgedati kao znak da su ti sajtovi deo PBN-a i pomislite kako bi trebalo da ih izbegavate. Ali, iako deluju tako, vaš razum i iskustvo vam govore da nisu deo PBN-a i da bi ipak trebali da ih iskoristite i zapitali ste se o čemu se sad ovde radi?
IP adrese danas
Iz gore navedenog primera možemo videti da se nešto “čudno” dešava sa IP adresama. U realnosti, to nije čudna pojava, nego su mnogi sajtovi danas prešli na Cloud hosting . Ovaj prelazak može da zavara SEO eksperte i link bildere kad proveravaju IP adrese, i to nas navodi da se zapitamo da li je provera IP adresa zaista potrebna u današnje vreme.
Evo u čemu je reč. U pitanju su CDN-ovi. CDN (Content Delivery Network) je mreža koja predstavlja geografski distributovane grupe servera koji zajedno pružaju brži protok internet sadržaja. Mnogi sajtovi su prešli na ove usluge kako bi svojim korisnicima omogućili brži pristup sajtovima. A pojava ove mreže je znatno zbunila link bildere koji su navikli da proveravaju IP adrese kako bi izbegli PBN sajtove.
Kao što je spomenuto, CDN uvek promeni IP adresu sajtova koje posetite u odnosu na to koji je vama server najbliži geografski. To znači da je provera IP adrese i njena važnost za kvalitet nekog sajta apsolutno nebitna. Na primer, ako pomoću Ahrefsa proveravate IP adrese više sajtova, može da se desi da neki imaju identične IP-jeve, a da uopšte nemaju veze jedan sa drugim, što znači da je nemoguće da su deo istog PBN-a. To samo znači da pošto posećujete te sajtove sa jednog mesta, CDN vas preusmerava na najbliži server davajući tim sajtovima iste adrese.
Gugl i IP adrese
Prema Semrush-u, potrebno je proveravati IP adrese odabranih sajtova kako bi se izbegli PBN-ovi. Mnog link bilderi i SEO eksperti se “plaše” PBN-ova jer ih Gugl ne preferira, ali danas je vrlo teško doći do originalne i izvorne IP adrese nekog sajta baš zbog preusmeravanja na CDN servere. Tako da, da li je uopšte potrebno proveravati IP adresu i ima li to danas smisla?
Ukratko, nema smisla ni potrebe. Čak je i Gugl izjavio da IP adrese nisu bitne i ne igraju nikakvu ulogu u vrednosti i kvalitetu jednog sajta. Ova izjava je čak iz 2015. godine i Džon Muler iz Gugla je rekao da “iste IP adrese nisu problem… CDN i Shared hosting nisu nova stvar i imamo mnogo prakse s tim”.
Stoga, proveravanje IP adresa svih sajtova ili bilo kog sajta na kom želite beklink je nepotrebno. To vam neće otkriti da li je sajt deo PBN-a, jer su čak i PBN sajtovi svesni CDN-a i mnogo više se trude da ne izgledaju kao PBN. Najbolja opcija je držati se starih i već proverenih načina određivanja kvaliteta sajta i da li vam link na njemu može nauditi.
Šta onda raditi?
Kako danas onda napraviti link? Pa lepo, kao i do sad, samo ćemo imati jedan korak manje pri proveravanju sajta. Ne preporučuje se proveravanja IP adrese, jer je ona tehnički nebitna. Pa sve i da želite da pronađete izvornu IP adresu koja nije ova sa CDN-a, većinski ćete izgubiti vreme jer ne postoje alati koji mogu doći do prave IP adrese sajta.
Stoga, držite se standardnih i već proverenih načina određivanja kvaliteta sajta. Gledajte metrike, koristite Ahrefs, pretražujte ključne reči, organske posete, zemlje koje posećuju, relevantnost sajta za vas, itd. Ne trošite vreme na IP adrese, fokusirajte se na ove bitnije stvari i uspećete da napravite solidnu i kvalitetnu bazu beklinkova za vaš brend.
Razvojem interneta, ali i različitih sistema naplaćivanja poput PayPal-a, online shopping je kako u svetu tako i kod nas u konstantnoj ekspanziji. U poslednje vreme, sve češće možemo videti vesti kako se smanjuje broj klasičnih prodavnica, kao posledica sve veće online kupovine. I to je veoma razumljivo. Online prodavnice imaju mnogo prednosti: mogućnost kupovine u istom trenutku kada ste nešto poželeli da kupite, ušteda vremena, mogućnost da u kratkom roku uporedite cene sa više različitih izvora. Sa druge strane, samim prodavnicama je takođe isplativije. Nisu im potrebni lokali, dovoljno im je samo skladište i dostava (što povlači i manje zaposlenih), kao i 24-časovno radno vreme.
Ipak, trenutno zbog nepoverenja u online kupovinu, kao i zbog nerešenog pitanja naplate preko PayPal-a u devizama, domaće E-commerce tržište još uvek nije dovoljno razvijeno, što je kako mana sa jedne strane, tako i prilika za sve one koji žele da se upuste u E-commerce biznis.
Optimizacija online prodavnica ipak ima nekoliko specifičnosti, koje je razlikuju od optimizacije blogova, biznis prezentacija ili novinskih portala:
Tehnički SEO
Tehnički SEO, odnosno on site optimizacija online prodavnica je mnogo zahtevnija od recimo obične biznis prezentacije. Po pravilu E-commerce sajtovi imaju ogroman broj stranica (često i preko milion), što svakako otežava posao. Važno je voditi pažnju o tome koje su stranice indeksirane, kako optimizovati crawl budžet, da li se pojavljuju duplirani sadržaji (podešavanje canonical tag-a). Svaka stranica treba biti dobro on page optimizovana. Title tagovi treba da sadrže ključne reči ali istovremeno i da privuku potencijalnog klijenta da klikne baš na vaš rezultat u Google-u, a meta opisi moraju biti jedinstveni za svaku stranicu.
Sadržaj
Sadržaj stranica online prodavnica je veoma često copy/paste sadržaj što je veliki problem. Uglavnom se radi o specifikaciji proizvoda ili zvaničnom opisu proizvođača. Ovo svakako nije dobra praksa. U idealnoj situaciji, za svaki proizvod bi se trebao napisati poseban opis, ali s obzirom na veliki broj artikala u online prodavnicama, ovo je često nerazuman zahtev. Ipak treba obratiti paznju na one proizvode i kategorije koje donose najveći profit.
Korisničko iskustvo
Google veoma dobro razume ponašanje korisnika Vašeg sajta. Ukoliko posetilac brzo napusti vaš sajt bez ikakve interakcije i ponovo na Google-u pretražuje isti proizvod, to je veoma loš signal i sve lošije ćete se rangirati. Ukoliko sa druge strane postoji neka interakcija posetioca sa vašim sajtom i kvalitetno korisničko iskustvo, to će vam dati veće šanse za dobro rangiranje. Navigacija na sajtu treba biti jednostavna i brza – svaki proizvod bi trebao biti dostupan u ne više od tri klika.
Mobilna verzija sajta
Google već neko vreme najavljuje “mobile first indexing“. Naime, radi se o tome, da ukoliko imate mobilnu verziju sajta i desktop verziju, samo jedna od njih je bila indeksirana, i to desktop verzija. S obzirom da polako broj mobilnih pretraga počinje da prestiže broj desktop pretraga, Google je odlučio da u jednom momentu pređe na indeksiranje mobilnih verzija vašeg sajta. Ukoliko imate samo desktop verziju ili responsive sajt, ovo ne treba da vas brine, ali ukoliko imate odvojenu mobilnu i desktop verziju, dobro povedite računa o optimizaciji mobilne verzije.
Microdata
Microdata semantički opisuje podatke pretraživačima. Ukoliko opišete podatke sa Schema.org microdata, Google može imati više poverenja u njih i možda će ih češće prikazivati u tzv. “featured snippet-ima”. Jedan od najčešćih primera jesu rezultati sa review-ima u obliku zvezdica. Takvi rezultati na Google-u svakako privlače više pažnje, što automatski povećava šansu za većim procentom klikova na vaš rezultat.
SSL sertifikat – HTTPS
Jedan od poslednjih potvrđenih faktora za rangiranje je i SSL sertifikat, odnosno https verzija sajta. Prelazak na https pomoći će vam da se bolje rangirate. Pored toga, Google Chrome je počeo da upozorava na “nesigurnu” konekciju ukoliko pokušate da se ulogujete na sajt koji nema SSL sertifikat. Poslednje što želite jeste da neko vašem kupcu kaže da je nešto na vašem sajtu nesigurno.
Upravo na ovu temu je na konferenciji E-trgovina, pričao naš tehnički seo specijalista Dragan Grubački, čiju prezentaciju možete pogledati ovde:
Svako ko se odluči za digitalni marketing ima određena očekivanja koja se tiču brzine kojom će rezultati biti vidljivi, uspešnosti čitave kampanje i, na kraju, koristi koju će imati od celokupnog poduhvata. U ovom tekstu vam naš specijalista za tehnički SEO, Dragan Grubački, odgovara na najčešće postavljana pitanja i razjašnjava nedoumice koje klijenti imaju.
1. Kako da budemo prvi na Guglu?
Veoma lako ako ste poznati brend, imate dobar sajt sa dobrim sadržajem i nemate konkurenciju. Ako niste, onda su vam ciljevi sledeći: da postanete poznati brend, da napravite dobar sajt, da osmislite dobar sadržaj i nadmašite konkurenciju. Biti prvi za odredjenu ključnu reč je odlično, ali nemojte smetnuti sa uma da je vaš pravi cilj da prodate vašu uslugu ili proizvod. Tako da više pažnje treba posvetiti vidljivosti vaših stranica kod ciljane publike, tj. vaših kupaca. Na primer ako ste zubar u Beogradu i rangirate se kao prvi za upit “zdravi zubi”, hiljade poseta sajtu iz Niša neće vam izmamiti osmeh na lice.
2. Kada će se videti efekti SEO kampanje?
Za svakog klijenta predviđanja su različita, razlikuju se potencijal i kampanje od sajta do sajta. Iskren i tačan odgovor je nekoliko meseci, Gugl u zavisnosti od teme ipak daje prednost starim proverenim sadržajima. O tome je dobar članak napisao moj poštovani kolega Mudrić (http://brisbanedigital.bd.marketing/koliko-je-potrebno-vremena-da-se-nadjete-na-prvoj-strani-google-rezultata). Ono što bih ja istakao je da se dobre SEO kampanje odvijaju na nekoliko frontova. Uočavanjem “low hanging fruits” moze se brzo doći do rezultata što ublažava efekat čekanja i ubrzava dostizanje dugoročnih ciljeva. Isto tako jednom zauzete pozicije uz malo održavanja mogu da se dugo zadrže i vremenom višestruko isplate ulaganje.
3. Zašto nam se rangira jedna stranica a ne ona koju mi želimo?
Razlozi za to mogu biti razni: od internog linkovanja, eksternog linkovanja, dupliciranog sadrzaja, nepostajanje relevantije stranice za dati upit itd. Ukoliko utvrdite razlog popravite stranicu ali nemojte po svaku cenu insistirati na rangiranju druge strane, nekad je pametnije prilagoditi tu stranicu (koju je Gugl odabrao) vašim željama.
4. Koje su osnovne razlike između organskih (SEO) i plaćenih (PPC) rezultata?
Organske pozicije bira Guglov algoritam na osnovu svojih ranking parametara (relevantan i kvalitetan sadržaj je najjači signal) dok se plaćene pozicije, naravno, kupuju. Upravo iz tog razloga ljudi pretežno klikću na organske rezultate jer im više veruju.
5. Da li postoje sajtovi kojima više odgovara jedan od ta dva tipa kampanje?
Mislim da to nije do sajta nego do vas i para. Ako nemate para da ulažete u sajt onda PPC nije za vas 🙂 . SEO kampanju je ipak moguće da radite sami i da trošite samo svoje vreme.
6. “Ja nikad ne klikćem na Gugl oglase”. Da li iko klikće na Google oglase?
Naravno, procenat ljudi koji klikne na reklamu se razlikuje od upita do upita, ali nemojte zaboraviti da puno ljudi klikne na neki od Guglovih sajtova gde se opet nagleda reklama (YouTube, mape, slike, itd). Ovaj slajd od Renda Fiškina slikovito to i prikazuje:
7. Da li Adwords utiče na SEO?
Direktno ne utiče, ali posredno je to moguće: npr. brend kampanja će uticati na veću pojavu pretraga za ime brend, što je jedan od pozitivnih signala Guglu za organsko rangiranje.
Postoje samo dva pitanja koja apsolutno svaki potencijalni klijent postavi prilikom interesovanja za naše SEO usluge. Jedno je: “Koliko će to nas da košta?”, a drugo: “Koje vreme je potrebno da bismo se našli na prvoj strani (ili u top X) rezultata?”. Naš odgovor na ovo drugo pitanje je uvek bio da to zavisi od konkurencije, trenutne SEO vrednosti klijentovog sajta kao i količine posla koji će u međuvremenu biti obavljen, ali da rezultate uglavnom ne bi trebalo očekivati pre 3 – 6 meseci.
Koliko god da je na ovo pitanje nezahvalno odgovarati, ono je i potpuno opravdano i logično. Klijent želi da mu se investicija što pre isplati, ali želi i da odredi trenutak u kojem će napraviti procenu da li sve ide u smeru u kome se nadao. Problem je što su klijenti čuli za pojam SEO-a i imaju predstavu da je to nešto što jednostavno odradite na svom sajtu i budete prvi za željenu pretragu. Neki klijenti ne očekuju da budu prvi, ali očekuju da budu u prvih pet. Čak ni u toj želji nema ništa sporno, međutim ono u što klijenti ne žele da veruju jeste vreme koje je neophodno da se ti rezultati postignu.
U želji da na što egzaktniji način ponudi odgovor za ovakvo pitanje, poznati svetski SEO alat, AHREFS uradio je jedno sjajno istraživanje. Analizirali su nasumično odabranih dva miliona ključnih reči, i stranice koje se rangiraju za te ključne reči. Rezultati nisu nimalo ohrabrujući za vlasnike sajtova.
Koliko su stare stranice koje se nalaze među prvih 10 rezultata
U proseku starost stranica (povedite računa da se ovde ne govori o sajtovima, nego o stranicama sajtova) koje se rangiraju među prvih 10 je dve do tri godine, s tim što je prosek za deseto mesto približno godinu i deset meseci, a za prvo mesto približno dve godine i 10 meseci.
Koliko je potrebno da nova stranica dospe do prvih 10 rezultata
Ovom prilikom analizirano je nasumično odabranih dva miliona stranica starih godinu dana. Samo 5,7% se rangiralo za neku ključnu reč među prvih 10 rezultata; 19,5% stranica se rangiralo za neku ključnu reč od desetog do stotog mesta, a 74,8% se nije rangiralo ni za jednu ključnu reč u prvih 100 rezultata.
Uzimajući u obzir broj pretraga za ključne reči na Google-u, stranice (stare godinu dana) koje su se rangirale za fraze sa velikom potražnjom (velikim brojem pretraga na Google-u) činile su 0,3%, za fraze sa srednje velikom potražnjom činile su 1,3%, a za fraze sa malom potražnjom činile su 4,8%. Pri tome, stranice na sajtovima sa većim “domen rejtingom” (Ahrefs-ovom ocenom SEO vrednosti sajta) su brže dolazile među prvih 10 rezultata.
Zaključak
Iz ovog istraživanja može se izvući više zaključaka. Prvo i najvažnije je da je za SEO potrebno vreme. Čak 94% novoobjavljenih stranica neće se naći u prvih 10 rezultata u narednih godinu dana. Za ključne reči sa manjim brojem pretraga i lakšom konkurencijom, možete se nadati da ćete se rangirati u prvih 10 rezultata za dva do šest meseci. Za “teže”ključne reči, realnije je da će sajtovi sa jakom SEO vrednosću uspeti brže da postignu rezultate od novijih sajtova i sajtova koji imaju manju SEO vrednost. I to sve pod uslovom da radite kvalitetan SEO na svom sajtu.
Sve ovo ne treba da vas obeshrabri. SEO je nešto što je neophodno vašem sajtu kako biste dobijali “organsku” posetu (posetu sa Google-a i ostalih pretraživača). Jaka vidljivost na Google-u je danas vrednija od bilo kakve reklame na TV-u, i za to mesto se vredi boriti. Na vama je da odlučite gde ćete biti za par meseci, godinu ili dve.
U proteklom periodu, pisali smo o indeksiranju sajtova i promenama koje Google uvodi u vezi sa indeksiranjem prvo mobilnih pa tek onda desktop verzija sajta. Ovaj tekst bi se mogao smatrati dodatkom tog članka koji govori o pojmu “Crawl Budget”. Kako bi sve bilo jasnije, za početak ćemo objasniti kako indeksiranje uopšte funkcioniše.
Kako Google indeksira stranice
Google-ov program koji se naziva Googlebot, pretražuje (možemo se izraziti i češlja) redom stranice koje ima u svojoj listi sajtova koje treba pregledati. Svaki link na koji naiđe on stavlja na tu istu listu, te svi ti linkovi na koje je Googlebot naišao, takođe dolaze na red za češljanje.
Ovaj proces se naziva Crawling (u bukvalnom prevodu gmizanje, jer se Googlebot još naziva i spider, odnosno pauk). Naravno, Google ovo ne radi jednu po jednu stranicu, već se sve odvija u velikom broju paralelnih Googlebot konekcija.
Sve informacije koje Googlebot tom prilikom pokupi sa jedne stranice, on beleži u svoju bazu podataka koja se naziva index, i koja se koristi kako bi Google mogao da prikaže rezultate za željenu pretragu.
Kako brže i lakše indeksirati novu stranicu, kao i proveriti da li je neka stranica indeksirana, možete pročitati u ovom članku.
Crawl Budget
Crawl budget određuje koliko stranica Google može i želi da pregleda na vašem sajtu u jednom “naletu” odnosno tokom jednog crawl-a (češljanja). Crawl budget je drugačiji za svaki sajt i on zavisi od Crawl rate limit-a i Crawl demand-a. Crawl rate limit (granična stopa češljanja) predstavlja broj simultanih paralelnih konekcija koje Googlebot koristi dok češlja vaš sajt. Google ne želi da optereti vaš server, ali ni da uzaludno troši svoje resurse i Crawl rate limit služzi upravo u tu svrhu. Crawl rate limit zavisi od limita postavljenog u Search Console-u i brzine vašeg servera. Crawl demand (potraznja za češljanjem) sa druge strane zavisi od dva faktora: popularnosti sajta i “bajatosti”. Hajde da to objasnimo ovako, sa jedne strane imate sajt blic.rs, koji uvek ima nove stranice i nove informacije i veoma je popularan. Takođe postoji sigurno i neki novi domaći news portal, sa novim informacijama, ali manjom popularnosti. Svakako da će Blic-ov sajt biti češće indeksiran od ovog manje popularnog portala, pritom imajući i veći potencijalni crawl budget.
Sa druge strane, uzmimo recimo jednu prosečnu biznis prezentaciju zubarske ordinacije, koja je i danas ista kakva je bila i pre 2 godine i naspram nje sajt koji bi prikazivao rezultate i trenutnu tabelu Eurolige u kosarci. Sa jedne strane imamo “bajat” sajt zubarske ordinacije i ažuran sajt Eurolige (sa novim rezultatima i promenama u tabeli jednom do dvaput nedeljno), koji Google-u šalje poruku da treba što češće biti ažuriran.
Zašto je crawl budget bitan?
Crawl budget nije naročito bitna stvar za većinu sajtova. On nije ranking faktor, te neće uticati na rangiranje ključnih reči. Takodje, većina sajtova nikad neće potrošiti svoj crawl budget. Istina je da Crawl budget moze početi da vas zanima tek kada vaš sajt bude imao približno šestocifren broj indeksiranih stranica pa naviše.
Šta ukoliko imate sajt sa milionima indeksiranih stranica?
Iako nekome može zvučati čudno da neki sajt ima milion indeksiranih stranica, to je sasvim uobičajena stvar za vece online shopove, novinske portale i slicne sajtove. Primera radi, gore pomenuti Blic ima 3,2 miliona indeksiranih stranica, Kupujem Prodajem ima 3,9 miliona dok recimo eBay ima 270 miliona a Airbnb ima 11,6 miliona.
Svi ovi sajtovi bi trebali voditi računa kako da svoj crawl budget iskoriste na najbolji način. To što neki sajt ima gomilu indeksiranih stranica ne mora da znači i da ima problem ove vrste. Možda Airbnb ima 11 miliona različitih smestajnih jedinica, i te stranice su i indeksirane. Problem se najčešće uočava kada vidite sajt koji ima odredjeni broj stranica a istovremeno ima višestruko uvećan broj indeksiranih stranica, što je slučaj sa skoro svim većim domaćim i stranim online prodavnicama.
Osnovni problem je što se kod ovakvih sajtova crawl budget umesto na korisne stranice može potrošiti na češljanje stranica koje uopšte ne želimo da budu indeksirane.Te stranice su, pogotovo kod ovakvih sajtova, na prvom mestu stranice sa dupliciranim sadržajem, ali i Soft 404 stranice, hakirane stranice, stranice nastale raznim filtriranjima i slično.
Kako optimizovati crawl budget?
Ono što želite u ovakvim situacijama jeste da Google ne češlja ove neželjene stranice i da svoje resurse iskoristi na češljanje korisnih strana, tj onih koje želite da budu indeksirane. Iako želite da određene stranice ne budu indeksirane, dodavanje noindex ili canonical taga neće biti dovoljno, jer ce Googlebot svejedno češljati te stranice.
Ono što se može uraditi u ovakvim slučajevima jeste da sve linkove unutar svog sajta koji linkuju ka ovakvim stranicama učinite “nofollow”. Često će uklanjanje određene navigacije ili filtera na sajtu biti preporuka ili čak i neophodna stvar, a kao potencijalno rešenje i sve urlove ovih neželjenih stranica mogli biste uneti u robots.txt fajl. Svakako najteži zadatak tom prilikom biće vam identifikacija stranica koje ne želite da budu crawl-ovane. I ne zaboravite da brzina servera, ali i brzina očitavanja stranica utiče na crawl budget. Brzina očitavanja stranica je pritom i faktor za rangiranje na Google-u, pa o tome posebno povedite računa.
