E-commerce SEO: Optimizacija online prodavnica

E-commerce SEO: Optimizacija online prodavnica

Razvojem interneta, ali i različitih sistema naplaćivanja poput PayPal-a, online shopping je kako u svetu tako i kod nas u konstantnoj ekspanziji. U poslednje vreme, sve češće možemo videti vesti kako se smanjuje broj klasičnih prodavnica, kao posledica sve veće online kupovine. I to je veoma razumljivo. Online prodavnice imaju mnogo prednosti: mogućnost kupovine u istom trenutku kada ste nešto poželeli da kupite, ušteda vremena, mogućnost da u kratkom roku uporedite cene sa više različitih izvora. Sa druge strane, samim prodavnicama je takođe isplativije. Nisu im potrebni lokali, dovoljno im je samo skladište i dostava (što povlači i manje zaposlenih), kao i 24-časovno radno vreme. Ipak, trenutno zbog nepoverenja u online kupovinu, kao i zbog nerešenog pitanja naplate preko PayPal-a u devizama, domaće E-commerce tržište još uvek nije dovoljno razvijeno, što je kako mana sa jedne strane, tako i prilika za sve one koji žele da se upuste u E-commerce biznis. Optimizacija online prodavnica ipak ima nekoliko specifičnosti, koje je razlikuju od optimizacije blogova, biznis prezentacija ili novinskih portala:

Tehnički SEO

Tehnički SEO, odnosno on site optimizacija online prodavnica je mnogo zahtevnija od recimo obične biznis prezentacije. Po pravilu E-commerce sajtovi imaju ogroman broj stranica (često i preko milion), što svakako otežava posao. Važno je voditi pažnju o tome koje su stranice indeksirane, kako optimizovati crawl budžet, da li se pojavljuju duplirani sadržaji (podešavanje canonical tag-a). Svaka stranica treba biti dobro on page optimizovana. Title tagovi treba da sadrže ključne reči ali istovremeno i da privuku potencijalnog klijenta da klikne baš na vaš rezultat u Google-u, a meta opisi moraju biti jedinstveni za svaku stranicu.

Sadržaj

Sadržaj stranica online prodavnica je veoma često copy/paste sadržaj što je veliki problem. Uglavnom se radi o specifikaciji proizvoda ili zvaničnom opisu proizvođača. Ovo svakako nije dobra praksa. U idealnoj situaciji, za svaki proizvod bi se trebao napisati poseban opis, ali s obzirom na veliki broj artikala u online prodavnicama, ovo je često nerazuman zahtev. Ipak treba obratiti paznju na one proizvode i kategorije koje donose najveći profit.

Korisničko iskustvo

Google veoma dobro razume ponašanje korisnika Vašeg sajta. Ukoliko posetilac brzo napusti vaš sajt bez ikakve interakcije i ponovo na Google-u pretražuje isti proizvod, to je veoma loš signal i sve lošije ćete se rangirati. Ukoliko sa druge strane postoji neka interakcija posetioca sa vašim sajtom i kvalitetno korisničko iskustvo, to će vam dati veće šanse za dobro rangiranje. Navigacija na sajtu treba biti jednostavna i brza – svaki proizvod bi trebao biti dostupan u ne više od tri klika.

Mobilna verzija sajta

Google već neko vreme najavljuje “mobile first indexing“. Naime, radi se o tome, da ukoliko imate mobilnu verziju sajta i desktop verziju, samo jedna od njih je bila indeksirana, i to desktop verzija. S obzirom da polako broj mobilnih pretraga počinje da prestiže broj desktop pretraga, Google je odlučio da u jednom momentu pređe na indeksiranje mobilnih verzija vašeg sajta. Ukoliko imate samo desktop verziju ili responsive sajt, ovo ne treba da vas brine, ali ukoliko imate odvojenu mobilnu i desktop verziju, dobro povedite računa o optimizaciji mobilne verzije.

Microdata

Microdata semantički opisuje podatke pretraživačima. Ukoliko opišete podatke sa Schema.org microdata, Google može imati više poverenja u njih i možda će ih češće prikazivati u tzv. “featured snippet-ima”. Jedan od najčešćih primera jesu rezultati sa review-ima u obliku zvezdica. Takvi rezultati na Google-u svakako privlače više pažnje, što automatski povećava šansu za većim procentom klikova na vaš rezultat.

SSL sertifikat – HTTPS

Jedan od poslednjih potvrđenih faktora za rangiranje je i SSL sertifikat, odnosno https verzija sajta. Prelazak na https pomoći će vam da se bolje rangirate. Pored toga, Google Chrome je počeo da upozorava na “nesigurnu” konekciju ukoliko pokušate da se ulogujete na sajt koji nema SSL sertifikat. Poslednje što želite jeste da neko vašem kupcu kaže da je nešto na vašem sajtu nesigurno. Upravo na ovu temu je na konferenciji E-trgovina, pričao naš tehnički seo specijalista Dragan Grubački, čiju prezentaciju možete pogledati ovde:

 
7 pitanja sa kojima se SEO/PPC agencije najčešće susreću

7 pitanja sa kojima se SEO/PPC agencije najčešće susreću

Svako ko se odluči za digitalni marketing ima određena očekivanja koja se tiču brzine kojom će rezultati biti vidljivi, uspešnosti čitave kampanje i, na kraju, koristi koju će imati od celokupnog poduhvata.
U ovom tekstu vam naš specijalista za tehnički SEO, Dragan Grubački, odgovara na najčešće postavljana pitanja i razjašnjava nedoumice koje klijenti imaju.

1. Kako da budemo prvi na Guglu?

 
Veoma lako ako ste poznati brend, imate dobar sajt sa dobrim sadržajem i nemate konkurenciju. Ako niste, onda su vam ciljevi sledeći: da postanete poznati brend,  da napravite dobar sajt, da osmislite dobar sadržaj i nadmašite konkurenciju. Biti prvi za odredjenu ključnu reč je odlično, ali nemojte smetnuti sa uma da je vaš pravi cilj da prodate vašu uslugu ili proizvod.  Tako da više pažnje treba posvetiti vidljivosti vaših stranica kod ciljane publike, tj. vaših kupaca. Na primer ako ste zubar u Beogradu i rangirate se kao prvi za upit “zdravi zubi”,  hiljade poseta sajtu iz Niša neće vam izmamiti osmeh na lice.

2. Kada će se videti efekti SEO kampanje?

 
Za svakog klijenta predviđanja su različita, razlikuju se potencijal i kampanje od sajta do sajta. Iskren i tačan odgovor je nekoliko meseci, Gugl u zavisnosti od teme ipak daje prednost starim proverenim sadržajima. O tome je dobar članak napisao moj poštovani kolega Mudrić (http://brisbanedigital.bd.marketing/koliko-je-potrebno-vremena-da-se-nadjete-na-prvoj-strani-google-rezultata). Ono što bih ja istakao je da se dobre SEO kampanje odvijaju na nekoliko frontova. Uočavanjem “low hanging fruits” moze se brzo doći do rezultata što ublažava efekat čekanja i ubrzava dostizanje dugoročnih ciljeva. Isto tako jednom zauzete pozicije uz malo održavanja mogu da se dugo zadrže i vremenom višestruko isplate ulaganje.

3. Zašto nam se rangira jedna stranica a ne ona koju mi želimo?

 
Razlozi za to mogu biti razni: od internog linkovanja, eksternog linkovanja, dupliciranog sadrzaja, nepostajanje relevantije stranice za dati upit itd. Ukoliko utvrdite razlog popravite stranicu ali nemojte po svaku cenu insistirati na rangiranju druge strane, nekad je pametnije prilagoditi tu stranicu (koju je Gugl odabrao) vašim željama.

4. Koje su osnovne razlike između organskih (SEO) i plaćenih (PPC) rezultata?

 
Organske pozicije bira Guglov algoritam na osnovu svojih ranking parametara (relevantan i kvalitetan sadržaj je najjači signal) dok se plaćene pozicije, naravno, kupuju. Upravo iz tog razloga ljudi pretežno klikću na organske rezultate jer im više veruju.
Flat design line concept - Start up & Business

5. Da li postoje sajtovi kojima više odgovara jedan od ta dva tipa kampanje?

 
Mislim da to nije do sajta nego do vas i para. Ako nemate para da ulažete u sajt onda PPC nije za vas 🙂 . SEO kampanju je ipak moguće da radite sami i da trošite samo svoje vreme.

6. “Ja nikad ne klikćem na Gugl oglase”. Da li iko klikće na Google oglase?

 
Naravno, procenat ljudi koji klikne na reklamu se razlikuje od upita do upita, ali nemojte zaboraviti da puno ljudi klikne na neki od Guglovih sajtova gde se opet nagleda reklama (YouTube, mape, slike, itd). Ovaj slajd od Renda Fiškina slikovito to i prikazuje:
adwords

7. Da li Adwords utiče na SEO?

 
Direktno ne utiče, ali posredno je to moguće: npr. brend kampanja će uticati na veću pojavu pretraga za ime brend, što je jedan od pozitivnih signala Guglu za organsko rangiranje.

Koliko je potrebno vremena da biste se našli na prvoj strani Google rezultata?

Koliko je potrebno vremena da biste se našli na prvoj strani Google rezultata?

Postoje samo dva pitanja koja apsolutno svaki potencijalni klijent postavi prilikom interesovanja za naše SEO usluge. Jedno je: “Koliko će to nas da košta?”, a drugo: “Koje vreme je potrebno da bismo se našli na prvoj strani (ili u top X) rezultata?”. Naš odgovor na ovo drugo pitanje je uvek bio da to zavisi od konkurencije, trenutne SEO vrednosti klijentovog sajta kao i količine posla koji će u međuvremenu biti obavljen, ali da rezultate uglavnom ne bi trebalo očekivati pre 3 – 6 meseci.

Koliko god da je na ovo pitanje nezahvalno odgovarati, ono je i potpuno opravdano i logično. Klijent želi da mu se investicija što pre isplati, ali želi i da odredi trenutak u kojem će napraviti procenu da li sve ide u smeru u kome se nadao. Problem je što su klijenti čuli za pojam SEO-a i imaju predstavu da je to nešto što jednostavno odradite na svom sajtu i budete prvi  za željenu pretragu. Neki klijenti ne očekuju da budu prvi, ali očekuju da budu u prvih pet. Čak ni u toj želji nema ništa sporno, međutim ono u što klijenti ne žele da veruju jeste vreme koje je neophodno da se ti rezultati postignu.

U želji da na što egzaktniji način ponudi odgovor za ovakvo pitanje, poznati svetski SEO alat, AHREFS uradio je jedno sjajno istraživanje. Analizirali su nasumično odabranih dva miliona ključnih reči, i stranice koje se rangiraju za te ključne reči. Rezultati nisu nimalo ohrabrujući za vlasnike sajtova.

Koliko su stare stranice koje se nalaze među prvih 10 rezultata

U proseku starost stranica (povedite računa da se ovde ne govori o sajtovima, nego o stranicama sajtova) koje se rangiraju među prvih 10 je dve do tri godine, s tim što je prosek za deseto mesto približno godinu i deset meseci, a za prvo mesto približno dve godine i 10 meseci.

Koliko je potrebno da nova stranica dospe do prvih 10 rezultata

Ovom prilikom analizirano je nasumično odabranih dva miliona stranica starih godinu dana. Samo 5,7% se rangiralo za neku ključnu reč među prvih 10 rezultata; 19,5% stranica se rangiralo za neku ključnu reč od desetog do stotog mesta, a 74,8% se nije rangiralo ni za jednu ključnu reč u prvih 100 rezultata.

Uzimajući u obzir broj pretraga za ključne reči na Google-u, stranice (stare godinu dana) koje su se rangirale za fraze sa velikom potražnjom (velikim brojem pretraga na Google-u) činile su 0,3%, za fraze sa srednje velikom potražnjom činile su 1,3%, a za fraze sa malom potražnjom činile su 4,8%. Pri tome, stranice na sajtovima sa većim “domen rejtingom” (Ahrefs-ovom ocenom SEO vrednosti sajta) su brže dolazile među prvih 10 rezultata.

Zaključak

Iz ovog istraživanja može se izvući više zaključaka. Prvo i najvažnije je da je za SEO potrebno vreme. Čak 94% novoobjavljenih stranica neće se naći u prvih 10 rezultata u narednih godinu dana. Za ključne reči sa manjim brojem pretraga i lakšom konkurencijom, možete se nadati da ćete se rangirati u prvih 10 rezultata za dva do šest meseci. Za “teže”ključne reči, realnije je da će sajtovi sa jakom SEO vrednosću uspeti brže da postignu rezultate od novijih sajtova i sajtova koji imaju manju SEO vrednost. I to sve pod uslovom da radite kvalitetan SEO na svom sajtu.

Sve ovo ne treba da vas obeshrabri. SEO je nešto što je neophodno vašem sajtu kako biste dobijali “organsku” posetu (posetu sa Google-a i ostalih pretraživača). Jaka vidljivost na Google-u je danas vrednija od bilo kakve reklame na TV-u, i za to mesto se vredi boriti. Na vama je da odlučite gde ćete biti za par meseci, godinu ili dve.

Originalno istrazivanje Ahrefs-a mozete pogledati na sledećem linku: https://ahrefs.com/blog/how-long-does-it-take-to-rank/

7 pitanja sa kojima se SEO/PPC agencije najčešće susreću

SEO problemi: Crawl Budget i indeksiranje velikih sajtova

U proteklom periodu, pisali smo o indeksiranju sajtova i promenama koje Google uvodi u vezi sa indeksiranjem prvo mobilnih pa tek onda desktop verzija sajta. Ovaj tekst bi se mogao smatrati dodatkom tog članka koji govori o pojmu “Crawl Budget”. Kako bi sve bilo jasnije, za početak ćemo objasniti kako indeksiranje uopšte funkcioniše.

Kako Google indeksira stranice

Google-ov program koji se naziva Googlebot, pretražuje (možemo se izraziti i češlja) redom stranice koje ima u svojoj listi sajtova koje treba pregledati. Svaki link na koji naiđe on stavlja na tu istu listu, te svi ti linkovi na koje je Googlebot naišao, takođe dolaze na red za češljanje.
Ovaj proces se naziva Crawling (u bukvalnom prevodu gmizanje, jer se Googlebot još naziva i spider, odnosno pauk). Naravno, Google ovo ne radi jednu po jednu stranicu, već se sve odvija u velikom broju paralelnih Googlebot konekcija.
Sve informacije koje Googlebot tom prilikom pokupi sa jedne stranice, on beleži u svoju bazu podataka koja se naziva index, i koja se koristi kako bi Google mogao da prikaže rezultate za željenu pretragu.
Kako brže i lakše indeksirati novu stranicu, kao i proveriti da li je neka stranica indeksirana, možete pročitati u ovom članku.

Crawl Budget

Crawl budget određuje koliko stranica Google može i želi da pregleda na vašem sajtu u jednom “naletu” odnosno tokom jednog crawl-a (češljanja). Crawl budget je drugačiji za svaki sajt i on zavisi od Crawl rate limit-a i Crawl demand-a.
Crawl rate limit (granična stopa češljanja) predstavlja broj simultanih paralelnih konekcija koje Googlebot koristi dok češlja vaš sajt. Google ne želi da optereti vaš server, ali ni da uzaludno troši svoje resurse i Crawl rate limit služzi upravo u tu svrhu. Crawl rate limit zavisi od limita postavljenog u Search Console-u i brzine vašeg servera.
Crawl demand (potraznja za češljanjem) sa druge strane zavisi od dva faktora: popularnosti sajta i “bajatosti”. Hajde da to objasnimo ovako, sa jedne strane imate sajt blic.rs, koji uvek ima nove stranice i nove informacije i veoma je popularan. Takođe postoji sigurno i neki novi domaći news portal, sa novim informacijama, ali manjom popularnosti. Svakako da će Blic-ov sajt biti češće indeksiran od ovog manje popularnog portala, pritom imajući i veći potencijalni crawl budget.
Sa druge strane, uzmimo recimo jednu prosečnu biznis prezentaciju zubarske ordinacije, koja je i danas ista kakva je bila i pre 2 godine i naspram nje sajt koji bi prikazivao rezultate i trenutnu tabelu Eurolige u kosarci. Sa jedne strane imamo “bajat” sajt zubarske ordinacije i ažuran sajt Eurolige (sa novim rezultatima i promenama u tabeli jednom do dvaput nedeljno), koji Google-u šalje poruku da treba što češće biti ažuriran.

Zašto je crawl budget bitan?

Crawl budget nije naročito bitna stvar za većinu sajtova. On nije ranking faktor, te neće uticati na rangiranje ključnih reči. Takodje, većina sajtova nikad neće potrošiti svoj crawl budget. Istina je da Crawl budget moze početi da vas zanima tek kada vaš sajt bude imao približno šestocifren broj indeksiranih stranica pa naviše.

Šta ukoliko imate sajt sa milionima indeksiranih stranica?

Iako nekome može zvučati čudno da neki sajt ima milion indeksiranih stranica, to je sasvim uobičajena stvar za vece online shopove, novinske portale i slicne sajtove. Primera radi, gore pomenuti Blic ima 3,2 miliona indeksiranih stranica, Kupujem Prodajem ima 3,9 miliona dok recimo eBay ima 270 miliona a Airbnb ima 11,6 miliona.
Svi ovi sajtovi bi trebali voditi računa kako da svoj crawl budget iskoriste na najbolji način. To što neki sajt ima gomilu indeksiranih stranica ne mora da znači i da ima problem ove vrste. Možda Airbnb ima 11 miliona različitih smestajnih jedinica, i te stranice su i indeksirane. Problem se najčešće uočava kada vidite sajt koji ima odredjeni broj stranica a istovremeno ima višestruko uvećan broj indeksiranih stranica, što je slučaj sa skoro svim većim domaćim i stranim online prodavnicama.
Osnovni problem je što se kod ovakvih sajtova crawl budget umesto na korisne stranice može potrošiti na češljanje stranica koje uopšte ne želimo da budu indeksirane.Te stranice su, pogotovo kod ovakvih sajtova, na prvom mestu stranice sa dupliciranim sadržajem, ali i Soft 404 stranice, hakirane stranice, stranice nastale raznim filtriranjima i slično.

Kako optimizovati crawl budget?

Ono što želite u ovakvim situacijama jeste da Google ne češlja ove neželjene stranice i da svoje resurse iskoristi na češljanje korisnih strana, tj onih koje želite da budu indeksirane. Iako želite da određene stranice ne budu indeksirane, dodavanje noindex ili canonical taga neće biti dovoljno, jer ce Googlebot svejedno češljati te stranice.
Ono što se može uraditi u ovakvim slučajevima jeste da sve linkove unutar svog sajta koji linkuju ka ovakvim stranicama učinite “nofollow”. Često će uklanjanje određene navigacije ili filtera na sajtu biti preporuka ili čak i neophodna stvar, a kao potencijalno rešenje i sve urlove ovih neželjenih stranica mogli biste uneti u robots.txt fajl. Svakako najteži zadatak tom prilikom biće vam identifikacija stranica koje ne želite da budu crawl-ovane. I ne zaboravite da brzina servera, ali i brzina očitavanja stranica utiče na crawl budget. Brzina očitavanja stranica je pritom i faktor za rangiranje na Google-u, pa o tome posebno povedite računa.
 

Pingvini, Pande i Kolibri

Pingvin vs Panda vs Kolibri

U poslednje vreme Google je bio veoma aktivan. Početkom Oktobra izašao je novi Pingvin update, a u Septembru nam je saopšteno da već mesec dana Google koristi potpuno novi algoritam nazvan Hummingbird.
Alat Algoroo koji je razvila naša matična firma Dejan SEO pty ltd veoma dobro zapaža sve promene u Google-ovom algoritmu. Na njemu se potvrdjuju tvrdnje koje dolaze iz Google-a da se algoritam svakodnevno unapredjuje.

Evo kratkog pregleda:

Pingvin: 
Utiče na sajtove koji imaju loše, spam linkove, i linkove koji koriste previše optimizovani anchor text.
Rešenje: Ukloniti linkove sa spam sajtova, menjati anchor text tako da ne oslikava tačno reči za koje želite da se pozicionirate.

Panda:
Utiče na sajtove koji imaju loš, nekvalitetan sadržaj. Kao rezultat ovog update-a, sajtovi koji se popularno nazivaju “Kontent Farme” se više nepojavljuju u Google pretragama.
Rešenje: Na vašem sajtu mora da postoji samo unikatan, kvalitetan sadržaj.
Hummingbird (Kolibri):
Za razliku od Pingvina i Pande koje su nadogradnje Google algoritma, Hummingbird je potpuno novi algoritam. Da ne bude zabune u sebi i dalje sadrži i Pingvin i Panda update.
Razlog zbog kojeg se Google odlučio na promenu kompletnog algoritma je taj što ljudi sve više umesto prostih pretraga, postavljaju Google-u pitanja. Napr. “Gde je najbliži McDonalds?” za razliku od proste pretrage “McDonalds, Beograd”.
Rešenje: Hummingbird za sada nije napravio veće probleme, tako da je teško pričati o nekim rešenjima. Logički zaključak je da je prisustvo u Google Mapama (Google Local) za nijansu važnije. Takodje moguće je da ukoliko imate sadržaj koji daje odgovore na neka pitanja, možete imati više koristi ukoliko taj sadržaj formulišete kao jasne odgovore.
Google