Svako ko se odluči za digitalni marketing ima određena očekivanja koja se tiču brzine kojom će rezultati biti vidljivi, uspešnosti čitave kampanje i, na kraju, koristi koju će imati od celokupnog poduhvata.
U ovom tekstu vam naš specijalista za tehnički SEO, Dragan Grubački, odgovara na najčešće postavljana pitanja i razjašnjava nedoumice koje klijenti imaju.
1. Kako da budemo prvi na Guglu?
Veoma lako ako ste poznati brend, imate dobar sajt sa dobrim sadržajem i nemate konkurenciju. Ako niste, onda su vam ciljevi sledeći: da postanete poznati brend, da napravite dobar sajt, da osmislite dobar sadržaj i nadmašite konkurenciju. Biti prvi za odredjenu ključnu reč je odlično, ali nemojte smetnuti sa uma da je vaš pravi cilj da prodate vašu uslugu ili proizvod. Tako da više pažnje treba posvetiti vidljivosti vaših stranica kod ciljane publike, tj. vaših kupaca. Na primer ako ste zubar u Beogradu i rangirate se kao prvi za upit “zdravi zubi”, hiljade poseta sajtu iz Niša neće vam izmamiti osmeh na lice.
2. Kada će se videti efekti SEO kampanje?
Za svakog klijenta predviđanja su različita, razlikuju se potencijal i kampanje od sajta do sajta. Iskren i tačan odgovor je nekoliko meseci, Gugl u zavisnosti od teme ipak daje prednost starim proverenim sadržajima. O tome je dobar članak napisao moj poštovani kolega Mudrić (http://brisbanedigital.bd.marketing/koliko-je-potrebno-vremena-da-se-nadjete-na-prvoj-strani-google-rezultata). Ono što bih ja istakao je da se dobre SEO kampanje odvijaju na nekoliko frontova. Uočavanjem “low hanging fruits” moze se brzo doći do rezultata što ublažava efekat čekanja i ubrzava dostizanje dugoročnih ciljeva. Isto tako jednom zauzete pozicije uz malo održavanja mogu da se dugo zadrže i vremenom višestruko isplate ulaganje.
3. Zašto nam se rangira jedna stranica a ne ona koju mi želimo?
Razlozi za to mogu biti razni: od internog linkovanja, eksternog linkovanja, dupliciranog sadrzaja, nepostajanje relevantije stranice za dati upit itd. Ukoliko utvrdite razlog popravite stranicu ali nemojte po svaku cenu insistirati na rangiranju druge strane, nekad je pametnije prilagoditi tu stranicu (koju je Gugl odabrao) vašim željama.
4. Koje su osnovne razlike između organskih (SEO) i plaćenih (PPC) rezultata?
Organske pozicije bira Guglov algoritam na osnovu svojih ranking parametara (relevantan i kvalitetan sadržaj je najjači signal) dok se plaćene pozicije, naravno, kupuju. Upravo iz tog razloga ljudi pretežno klikću na organske rezultate jer im više veruju.
5. Da li postoje sajtovi kojima više odgovara jedan od ta dva tipa kampanje?
Mislim da to nije do sajta nego do vas i para. Ako nemate para da ulažete u sajt onda PPC nije za vas 🙂 . SEO kampanju je ipak moguće da radite sami i da trošite samo svoje vreme.
6. “Ja nikad ne klikćem na Gugl oglase”. Da li iko klikće na Google oglase?
Naravno, procenat ljudi koji klikne na reklamu se razlikuje od upita do upita, ali nemojte zaboraviti da puno ljudi klikne na neki od Guglovih sajtova gde se opet nagleda reklama (YouTube, mape, slike, itd). Ovaj slajd od Renda Fiškina slikovito to i prikazuje:
7. Da li Adwords utiče na SEO?
Direktno ne utiče, ali posredno je to moguće: npr. brend kampanja će uticati na veću pojavu pretraga za ime brend, što je jedan od pozitivnih signala Guglu za organsko rangiranje.
Postoje samo dva pitanja koja apsolutno svaki potencijalni klijent postavi prilikom interesovanja za naše SEO usluge. Jedno je: “Koliko će to nas da košta?”, a drugo: “Koje vreme je potrebno da bismo se našli na prvoj strani (ili u top X) rezultata?”. Naš odgovor na ovo drugo pitanje je uvek bio da to zavisi od konkurencije, trenutne SEO vrednosti klijentovog sajta kao i količine posla koji će u međuvremenu biti obavljen, ali da rezultate uglavnom ne bi trebalo očekivati pre 3 – 6 meseci.
Koliko god da je na ovo pitanje nezahvalno odgovarati, ono je i potpuno opravdano i logično. Klijent želi da mu se investicija što pre isplati, ali želi i da odredi trenutak u kojem će napraviti procenu da li sve ide u smeru u kome se nadao. Problem je što su klijenti čuli za pojam SEO-a i imaju predstavu da je to nešto što jednostavno odradite na svom sajtu i budete prvi za željenu pretragu. Neki klijenti ne očekuju da budu prvi, ali očekuju da budu u prvih pet. Čak ni u toj želji nema ništa sporno, međutim ono u što klijenti ne žele da veruju jeste vreme koje je neophodno da se ti rezultati postignu.
U želji da na što egzaktniji način ponudi odgovor za ovakvo pitanje, poznati svetski SEO alat, AHREFS uradio je jedno sjajno istraživanje. Analizirali su nasumično odabranih dva miliona ključnih reči, i stranice koje se rangiraju za te ključne reči. Rezultati nisu nimalo ohrabrujući za vlasnike sajtova.
Koliko su stare stranice koje se nalaze među prvih 10 rezultata
U proseku starost stranica (povedite računa da se ovde ne govori o sajtovima, nego o stranicama sajtova) koje se rangiraju među prvih 10 je dve do tri godine, s tim što je prosek za deseto mesto približno godinu i deset meseci, a za prvo mesto približno dve godine i 10 meseci.
Koliko je potrebno da nova stranica dospe do prvih 10 rezultata
Ovom prilikom analizirano je nasumično odabranih dva miliona stranica starih godinu dana. Samo 5,7% se rangiralo za neku ključnu reč među prvih 10 rezultata; 19,5% stranica se rangiralo za neku ključnu reč od desetog do stotog mesta, a 74,8% se nije rangiralo ni za jednu ključnu reč u prvih 100 rezultata.
Uzimajući u obzir broj pretraga za ključne reči na Google-u, stranice (stare godinu dana) koje su se rangirale za fraze sa velikom potražnjom (velikim brojem pretraga na Google-u) činile su 0,3%, za fraze sa srednje velikom potražnjom činile su 1,3%, a za fraze sa malom potražnjom činile su 4,8%. Pri tome, stranice na sajtovima sa većim “domen rejtingom” (Ahrefs-ovom ocenom SEO vrednosti sajta) su brže dolazile među prvih 10 rezultata.
Zaključak
Iz ovog istraživanja može se izvući više zaključaka. Prvo i najvažnije je da je za SEO potrebno vreme. Čak 94% novoobjavljenih stranica neće se naći u prvih 10 rezultata u narednih godinu dana. Za ključne reči sa manjim brojem pretraga i lakšom konkurencijom, možete se nadati da ćete se rangirati u prvih 10 rezultata za dva do šest meseci. Za “teže”ključne reči, realnije je da će sajtovi sa jakom SEO vrednosću uspeti brže da postignu rezultate od novijih sajtova i sajtova koji imaju manju SEO vrednost. I to sve pod uslovom da radite kvalitetan SEO na svom sajtu.
Sve ovo ne treba da vas obeshrabri. SEO je nešto što je neophodno vašem sajtu kako biste dobijali “organsku” posetu (posetu sa Google-a i ostalih pretraživača). Jaka vidljivost na Google-u je danas vrednija od bilo kakve reklame na TV-u, i za to mesto se vredi boriti. Na vama je da odlučite gde ćete biti za par meseci, godinu ili dve.
Originalno istrazivanje Ahrefs-a mozete pogledati na sledećem linku: https://ahrefs.com/blog/how-long-does-it-take-to-rank/
U proteklom periodu, pisali smo o indeksiranju sajtova i promenama koje Google uvodi u vezi sa indeksiranjem prvo mobilnih pa tek onda desktop verzija sajta. Ovaj tekst bi se mogao smatrati dodatkom tog članka koji govori o pojmu “Crawl Budget”. Kako bi sve bilo jasnije, za početak ćemo objasniti kako indeksiranje uopšte funkcioniše.
Kako Google indeksira stranice
Google-ov program koji se naziva Googlebot, pretražuje (možemo se izraziti i češlja) redom stranice koje ima u svojoj listi sajtova koje treba pregledati. Svaki link na koji naiđe on stavlja na tu istu listu, te svi ti linkovi na koje je Googlebot naišao, takođe dolaze na red za češljanje.
Ovaj proces se naziva Crawling (u bukvalnom prevodu gmizanje, jer se Googlebot još naziva i spider, odnosno pauk). Naravno, Google ovo ne radi jednu po jednu stranicu, već se sve odvija u velikom broju paralelnih Googlebot konekcija.
Sve informacije koje Googlebot tom prilikom pokupi sa jedne stranice, on beleži u svoju bazu podataka koja se naziva index, i koja se koristi kako bi Google mogao da prikaže rezultate za željenu pretragu.
Kako brže i lakše indeksirati novu stranicu, kao i proveriti da li je neka stranica indeksirana, možete pročitati u ovom članku.
Crawl Budget
Crawl budget određuje koliko stranica Google može i želi da pregleda na vašem sajtu u jednom “naletu” odnosno tokom jednog crawl-a (češljanja). Crawl budget je drugačiji za svaki sajt i on zavisi od Crawl rate limit-a i Crawl demand-a.
Crawl rate limit (granična stopa češljanja) predstavlja broj simultanih paralelnih konekcija koje Googlebot koristi dok češlja vaš sajt. Google ne želi da optereti vaš server, ali ni da uzaludno troši svoje resurse i Crawl rate limit služzi upravo u tu svrhu. Crawl rate limit zavisi od limita postavljenog u Search Console-u i brzine vašeg servera.
Crawl demand (potraznja za češljanjem) sa druge strane zavisi od dva faktora: popularnosti sajta i “bajatosti”. Hajde da to objasnimo ovako, sa jedne strane imate sajt blic.rs, koji uvek ima nove stranice i nove informacije i veoma je popularan. Takođe postoji sigurno i neki novi domaći news portal, sa novim informacijama, ali manjom popularnosti. Svakako da će Blic-ov sajt biti češće indeksiran od ovog manje popularnog portala, pritom imajući i veći potencijalni crawl budget.
Sa druge strane, uzmimo recimo jednu prosečnu biznis prezentaciju zubarske ordinacije, koja je i danas ista kakva je bila i pre 2 godine i naspram nje sajt koji bi prikazivao rezultate i trenutnu tabelu Eurolige u kosarci. Sa jedne strane imamo “bajat” sajt zubarske ordinacije i ažuran sajt Eurolige (sa novim rezultatima i promenama u tabeli jednom do dvaput nedeljno), koji Google-u šalje poruku da treba što češće biti ažuriran.
Zašto je crawl budget bitan?
Crawl budget nije naročito bitna stvar za većinu sajtova. On nije ranking faktor, te neće uticati na rangiranje ključnih reči. Takodje, većina sajtova nikad neće potrošiti svoj crawl budget. Istina je da Crawl budget moze početi da vas zanima tek kada vaš sajt bude imao približno šestocifren broj indeksiranih stranica pa naviše.
Šta ukoliko imate sajt sa milionima indeksiranih stranica?
Iako nekome može zvučati čudno da neki sajt ima milion indeksiranih stranica, to je sasvim uobičajena stvar za vece online shopove, novinske portale i slicne sajtove. Primera radi, gore pomenuti Blic ima 3,2 miliona indeksiranih stranica, Kupujem Prodajem ima 3,9 miliona dok recimo eBay ima 270 miliona a Airbnb ima 11,6 miliona.
Svi ovi sajtovi bi trebali voditi računa kako da svoj crawl budget iskoriste na najbolji način. To što neki sajt ima gomilu indeksiranih stranica ne mora da znači i da ima problem ove vrste. Možda Airbnb ima 11 miliona različitih smestajnih jedinica, i te stranice su i indeksirane. Problem se najčešće uočava kada vidite sajt koji ima odredjeni broj stranica a istovremeno ima višestruko uvećan broj indeksiranih stranica, što je slučaj sa skoro svim većim domaćim i stranim online prodavnicama.
Osnovni problem je što se kod ovakvih sajtova crawl budget umesto na korisne stranice može potrošiti na češljanje stranica koje uopšte ne želimo da budu indeksirane.Te stranice su, pogotovo kod ovakvih sajtova, na prvom mestu stranice sa dupliciranim sadržajem, ali i Soft 404 stranice, hakirane stranice, stranice nastale raznim filtriranjima i slično.
Kako optimizovati crawl budget?
Ono što želite u ovakvim situacijama jeste da Google ne češlja ove neželjene stranice i da svoje resurse iskoristi na češljanje korisnih strana, tj onih koje želite da budu indeksirane. Iako želite da određene stranice ne budu indeksirane, dodavanje noindex ili canonical taga neće biti dovoljno, jer ce Googlebot svejedno češljati te stranice.
Ono što se može uraditi u ovakvim slučajevima jeste da sve linkove unutar svog sajta koji linkuju ka ovakvim stranicama učinite “nofollow”. Često će uklanjanje određene navigacije ili filtera na sajtu biti preporuka ili čak i neophodna stvar, a kao potencijalno rešenje i sve urlove ovih neželjenih stranica mogli biste uneti u robots.txt fajl. Svakako najteži zadatak tom prilikom biće vam identifikacija stranica koje ne želite da budu crawl-ovane. I ne zaboravite da brzina servera, ali i brzina očitavanja stranica utiče na crawl budget. Brzina očitavanja stranica je pritom i faktor za rangiranje na Google-u, pa o tome posebno povedite računa.
Kompanija Facebook je odlučila da dozvoli ubacivanje reklama u video sadržaje koji se dele na ovoj društvenoj mreži, a zaradu će moći da ostvare i oni koji video objave.
Izvori iz ove kompanije navode da će u narednom periodu biti testiran „mid-roll“ format reklamiranja, koji će omogućiti pojavljivanje reklame u klipu nakon 20 sekundi od početka gledanja, a biće moguć samo u onim videima koji traju minimum 90 sekundi. Za sada je poznato da će Facebook zaradu od reklame deliti sa korisnicima koji video objave, dajući im 55% od zarade. Važiće ista pravila kao i za platformu YouTube koja dominira ovom vrstom reklamiranja.
Facebook je pre nekoliko godina počeo da agresivnije nudi video sadržaje svojim korisnicima i objavljen je podatak da su do 2016. godine članovi ove mreže dnevno gledali 100 miliona sati video sadržaja.
Prošle godine Facebook je dozvolio kreiranje sponzorisanih videa, od čega je najveću zaradu ostvario Buzzfeed Tasty. Ukoliko novi plan reklamiranja uspe, mnogi korisnici koji objavljuju video sadržaje imaće realne šanse da zarade preko Facebooka.
Izvor: Recode
Nedavno je na Google-ovom zvaničnom blogu objavljena vest kako bi od sada Google prilikom indeksiranja stranica mogao da “favorizuje” mobilnu verziju vašeg sajta, za razliku od dosadašnje prakse, kada je favorizovana desktop verzija.
Za one koji nisu upoznati sa SEO terminologijom, pokušaćemo da objasnimo prostim rečima.
Šta je to Google Indeks
Google indeks je baza podataka svih stranica koje je Google uspeo da pregleda. Prostim rečima rečeno, Google pretražuje sve stranice do kojih može da dođe, pregleda ih, i upisuje u svoju bazu podataka sve što je tamo pronašao. Na osnovu te baze podataka uz nekih prbližno 200 faktora koje uzima u obzir, Google rangira i prikazuje svoje rezultate prilikom vaše pretrage. Ukoliko vaš sajt nije indeksiran, on naravno ni nema sanse da se nadje u Google rezultatima.
Koje stranice su indeksirane a koje nisu
Pa prvo, da bi Google uspeo da indeksira određenu stranicu, mora do nje nekako da dođe. Potom ona mora biti čitljiva Google-u, i tek onda Google “pregleda” vašu stranicu i beleži je u indeks. Postoji nekoliko slučajeva kada Google neće indeksirati vaš sajt ili pojedinu stranicu:
- postavljanjem noindex taga na stranicu
- robot.txt fajl može blokirati indeksiranje određene stranice ili sajta
- Ukoliko je sajt zbog neetičkih SEO metoda penalizovan od strane Google-a, on takođe neće biti indeksiran.
- Iz nekog razloga Google ne uspeva da “čita” vaš sajt (klasičan primer su sajtovi napravljeni u Flash-u)
Prve dve tačke na ovoj listi omogućavaju vama da sprečite Google da indeksira one stranice koje ne želite da se nađu u rezultatima Google pretrage (kao što su recimo stranice za logovanje administratora sajta i slično)
Kako znati da li je neki sajt indeksiran
Ukoliko želite da proverite da li je neki sajt uopšte indeksiran od strane Google-a ili koje su sve stranice nekog sajta indeksirane, jednostavan način da to uradite je Google pretragom sa operaterom “site:”. Dakle ukoliko bismo želeli da proverimo da li je sajt brisbanedigital.rs indeksiran, kao i koje njegove stranice su indeksirane, kucali bismo u Google:
Site:brisbanedigital.rs
Da li je neka stranica indeksirana, moze se proveriti pomoću operatera “info:”. Npr ukoliko želimo da proverimo da li je stranica info:http://brisbanedigital.bd.marketing/ppc-google+reklame indeksirana, kucali bismo u Google-u: info:http://brisbanedigital.bd.marketing/ppc-google+reklame
Sa druge strane, ukoliko bismo želeli da proverimo da li je neka pojedinačna stranica indeksirana to bismo mogli uraditi i pretragom pod navodnicima. Na primer, ukoliko bismo želeli da proverimo da li je ovaj blog post indeksiran, mogli bismo uneti deo neke rečenice pod navodnicima u google pretraživač:
“Nedavno je Google-ovom zvaničnom blogu objavljena vest kako od sada Google prilikom indeksiranja stranica “favorizuje” mobilnu verziju”
Naravno u trenutku pisanja ovog teksta, članak još uvek nije objavljen te i nije ideksiran. S obzirom da je za indeksiranje potrebno neko vreme, možete dok ovo budete čitali proveriti da li je u međuvremenu indeksiran.
Kako ubrzati indeksiranje stranica
Kao što sam već pomenuo za indeksiranje je potrebno neko vreme. Često želimo da ono što objavimo bude što pre vidljivo na Google-u. To se može uraditi na nekoliko načina:
- Koriscenjem opcije Fetch as Google iz Search Console koje vam omogućava da vidite kako i šta Google “vidi” sa vaše stranice. Kad pogledate stranicu i zadovoljni ste sa rezultatima možete pritisnuti dugme “submit to index” i vaša stranica će ubrzo biti indexirana
- Dodavanjem linka stranice u https://www.google.com/webmasters/tools/submit-url
- Kreiranjem i dodavanjem sajtmape u Google Search Console
- Deljenjem stranice na društvenim mrežama
- Linkovanjem ka stranici na drugim sajtovima
Takođe, treba imati u vdu i da Google češće posećuje sajtove koji redovno izbacuju nove vesti, a imaju veliku posetu, te će time i stranice sajta blic.rs biti brže indeksirane od sajta nekoga ko se bavi proizvodnjom staklene ambalaže, ima sajt na kome ništa nije promenjeno godinama i ima malu posetu.
Šta znače ove najnovije promene u načinu indeksiranja za vaš sajt
Za većinu sajtova ova promena ne znači ništa. Google će doći do vašeg sajta, pogledaće da li imate mobilnu i da li imate desktop verziju sajta, i ukoliko imate dve odvojene, on bi mogao indeksirati mobilnu verziju umesto desktop (za sada je ovo još uvek u test fazi, ali bi mogla postati praksa). Ukoliko imate samo desktop ili “responsive” verziju, nemate brige, Google će vaš sajt indeksirati isto kao i do sada.
Što se tiče sajtova sa različitom mobilnom i desktop verzijom sajta, njima je preporuka da dobro obrate pažnju na optimizaciju mobilne verzije, kao i da ne budu škrti na sadržaju mobilne verzije sajta.
